Otkud inox?
Reč INOX potiče od engleskog glagola inoxidizing, što znači sprečavanje oksidacije, rđe ili truljenja.
Nerđajući čelici su porodica materijala sa nizom jedinstvenih karakteristika. Zaštićeni su tankim slojem-filmom hrom oksida po površini, koji se formira reakcijom hroma iz čelika i kiseonika iz vazduha, tako da inox (prohrom) ne zahteva nikakvu dodatnu površinsku zaštitu protiv korozije. Otuda se kaže da prohrom ima jednu stvarno jedinstvenu karakteristiku: da se sam zaleči. U slučaju da površina pretrpi oštećenje film se momentalno sam obnavlja u prisustvu kiseonika. Ovaj transparentni „pasivni sloj“ ima debljinu svega nekoliko atoma i obnavlja se pod uticajem kiseonika i to bez obzira da li kiseonik potiče iz vazduha ili iz vode.
Značajan broj karakteristika ga čine veoma pogodnim za dekorativne i strukturne primene u građevinarstvu, procesnoj industriji, industriji hrane, keteringa, pri izradi profesionalne kuhinjske opreme, kućnih uređaja, … Arhitektura ga neće zaobići ni u enterijeru, ni na eksterijeru svojih projekata bilo to na kopnu ili na moru.
Jer INOX je:
moderan i atraktivan
higijenski i lako se čisti
otporan na koroziju
izdržljiv
dobar za održavanje
pogodan za proizvodnju
i na kraju pozitivno orijentisan prema očuvanju prirode, jer se u potpunosti reciklira.
Materijali koji se upotrebljavaju za peskiranje inoxa uključuju abraziv od prohroma, keramike, aluminijum oksida, mlevene ljuske oraha, stakla. Ni u kom slučaju se za peskiranje inoxa ne bi smeo upotrebljavati gvozdeni abraziv ili kuglice od ugljeničnog čelika koje bi ozbiljno mogle da kontaminiraju površinu nerđajućeg čelika, dok običan pesak može sadržati jedinjenja gvožđa koja takođe mogu kontaminirati površinu i generalno se ne preporučuju za upotrebu na prohromu.
